Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Penzijski fondovi". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Smer:

Ekonomija

Seminarski rad iz predmeta: Berze i berzansko poslovanje

Tema: Penzijski fondovi

UVOD……………………………………………………………………… 3

PENZIJSKI FONDOVI ............................................................................... 5

SOCIJALNO OSIGURANJE ............................................................ 6

JAVNO PENZIJSKO OSIGURANJE ............................................... 8

PRIVATNI PENZIJSKI FONDOVI ................................................... 10

ULAGANJE U DOBROVOLJNE PENZIJSKE FONDOVE ............ 10

3. TIPOVI PENZIJSKIH FONDOVA ................................................................ 12

4. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE PENZIJSKIM FONDOVIMA ............ 13

5. PREDNOSTI I NEDOSTATCI PENZIONIH FONDOVA ............................ 14

6. ZAKLJUČAK .................................................................................................. 15

7. LITERATURA ................................................................................................. 16

1. UVOD

Penzijski fondovi su slični uzajamnim fondovima, a od ovih se razlikuju po tome sto se akumulirani kapital pojedinaca u penzijskom fondu koristi za isplatu penzija nakon njihovog penzijonisanja, za razliku od uzajamnog fonda, gde član fonda može povuči akumulirani kapital iz fonda u bilo kom trenutku i iskoristiti ga za bilo koju drugu namenu. Penzijski fond, zasnovan na akumuliranom kapitalu pojedinaca u vreme do njihovog penzijonisanja, zasniva se na isplati fiksne penzije pojedinaca do kraja njihovog života.

Finansijski sistemi razvijenih tržišnih ekonomija poprimili su takve institucionalne dimenzije koje karakteriše postojanje bogate strukture finansijskih posrednika, koji obezbeđuju efikasnu distribuciju finansijskih resursa i globalne imovine društva, i doprinose kako pospešivanju rasta štednje, investicija i nacionalnog dohotka tako i prestruktuiranju privrede i stabilizaciji globalnog tržišta i privrede.

Penzijski fondovi poslovnu politiku grade na mobilizaciji dugoročne i ugovorne penzijske štednje zaposlenih i njenom plasmanu u hartije od vrednosti preduzeća i države.

Snažan rast kapitala investicionih i privatnih penzijskih fondova u novijem periodu u pojedinim visoko razvijenim zemljama doveo je ove institucije u sam vrh institucionalnog investiranja na finansijskom tržištu. Kada je u pitanju investiranje u akcije korporacija, privatni penzijski i investicioni fondovi su vodeći na ovom tržištu u pogledu vrednosti svojih holdinga, zaostaju samo za sektorom domaćinstva kao tradicionalno najvećeg holdera korporativnih akcija.

_________________________

1 Dr. Đorđe Đukić, Dr. Vojin Bjelica i Dr. Zivota Ristić, „Bankarstvo”, Cugura – Print, Beograd, 2003. str. 24

2 Dr. Nada Vignjević-Đorđević ,,Berzansko poslovanje za menadžere”, Drugo izdanje – Beograd, 2008. str. 227

U SAD i Velikoj Britaniji ovi fondovi raspolažu sa blizu 40% od ukupnog stoka emitovanih akcija i nalaze se odmah iza sektora stanovništva čije je učešće oko 50%. kada je u pitanju investiranje u obveznice korporacija i države, holdinzima penzijskih i investicionih fondova u većini razvijenih zemalja konkurišu još samo holdinzi osiguravajućih kompanija i u manjoj meri komercijalnih banaka. Iz izloženog se vidi da se radi o moćnim finansijskim institucijama čija će respektivna finansijska snaga dolaziti do izražaja i u narednom periodu. Sve se češće ističe teza da je početak 1990-ih godina ujedno i početak jednog perioda koji bi se slobodno mogao nazvati erom penzijskih i investicionih fondova.

Sa drugog aspekta posmatranja razvoja ovih fondova odnosi se na čisto socijalni momenat, odnosno na uticaj koji je razvoj ovih institucija izvršio na formiranje strukture vlasništva u ekonomiji. Naime, kupovinom akcija od strane penzijskih fondova i ulaganjem penzijske štednje na račune ovih fondova širi slojevi stanovništva postaju indirektni suvlasnici u značajnom broju preduzeća čije su akcije sastavni segment portfolia ovih fondova. Sve je prisutniji stav da je razvoj ovih fondova vodio svojevrsnoj demokratizaciji u formiranju vlasničkih odnosa u ekonomiji, odnosno demokratizaciji u formiranju kapitala u makroekonomskim razmerama.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]